Sezonski rad u turizmu i građevini: Smeštaj kao deo paketa

Sezonski poslovi u turizmu i građevini svake godine privlače veliki broj radnika iz cele Srbije i regiona. U praksi, poslodavci se nadmeću zaradama, ali sve češće upravo smeštaj i bar jedan obrok odlučuju ko će se javiti na oglas i koliko će se kandidat zadržati do kraja sezone.

U oglasima se često vidi “smeštaj obezbeđen”, dok se visina plate kreće u širokom rasponu, naročito na primorju gde su obezbeđeni i hrana i smeštaj standard ponude. Tipični rasponi za konobare i pomoćno osoblje na Jadranu idu znatno iznad domaćih, uz bakšiš i prijavu, što potvrđuje da je paket privlačniji od same brojke plate bez logistike.

Turizam: Zarade, trajanje sezone i uloga paketa

U Srbiji je slika mešovita. U turizmu i ugostiteljstvu zarade su skromnije nego na obali, ali se u oglasima redovno nudi stan ili soba. Za iste pozicije u Hrvatskoj i Crnoj Gori iznosi su viši zbog jačeg prometa i duže sezone.

Kada radnik nema trošak kirije ni depozita, budžet mu se svodi na džeparac, pa je spremniji da prihvati posao i ostane do kraja. Najtraženiji profili standardno dobijaju smeštaj i obrok, a to se u sezoni jasno vidi kroz broj oglasa sa tom stavkom. Poslodavci koji to planiraju unapred lakše popunjavaju smene i imaju stabilniji raspored, naročito tokom vikenda i praznika.

Građevina i poljoprivreda: Dnevnice i dostupnost radne snage

Građevina ima drugačiju dinamiku, jer potražnja ne opada značajno ni van turističke sezone. Raspon dnevnica kreće se od nižih iznosa za pomoćne radnike do viših za deficitarne profile. Godinama unazad beleži se rast zbog manjka radne snage, a topli obrok je čest deo ponude.

Smeštaj je, međutim, tačka koja razlikuje stabilne timove od onih koji se raspadaju usred roka. Kada ekipa ima krevet blizu gradilišta, kašnjenja i odustajanja su ređa, a produktivnost je ujednačenija.

Poljoprivreda je dobar reper za sezonski rad uopšte. Dnevnice berača i povrtara rastu kad nema obezbeđenih obroka, prevoza ili smeštaja, a padaju kada poslodavac preuzme logistiku. Zaključak je isti: Kada je krov nad glavom uključen, lakše je skupiti ljude i zadržati ih.

Planiranje kapaciteta: Ljudi, smene i “bed capacity”

Plan počinje od prometa i smena. U hotelima se polazi od broja soba, opterećenja domaćinstva i servisa. U restoranima od broja stolova i očekivane potrošnje po satu.

Na gradilištima od faza i rokova, pa se formiraju timovi po frontovima. Sledeći korak je projekcija kreveta. Ako je lokacija udaljena od javnog prevoza ili se radi noću, traži se smeštaj u krugu od tridesetak do četrdeset pet minuta.

Svaki kilometar više povećava umor i kašnjenja i ruši “show-up” stopu. Zbog toga se često unajmljuju kuće ili stanovi po krevetu, a ne po stanu, uz ugovor sa izdavaocima koji rade upravo sa ekipama radnika.

U praksi se drži i manji rezervni kapacitet za zamene i neočekivane odlaske, jer je jeftinije držati nekoliko praznih kreveta nego plaćati zastoj.

Tržište smeštaja i raspon cena po osobi

Ponuda “smeštaja za radnike” u Beogradu i većim gradovima pokazuje širok raspon. U kolektivnim aranžmanima cene često startuju oko donjeg praga kada više ljudi deli stan i zajedničke prostorije. Kako se smanjuje broj ljudi po sobi i poboljšava lokacija, rastu i cene. Regularne sobe na otvorenom tržištu često se kreću između nižeg i srednjeg raspona za deljene sobe, a više za manji broj kreveta i bolje uslove.

U oglasima namenjenim baš ekipama radnika postoje i niži iznosi po osobi, ali uz gušći raspored i skromniji komfor.

Kada se svi parametri zbroje, poslodavac realno može projektovati trošak kreveta u okvirima do približno 200–350 evra mesečno i dobiti funkcionalan smeštaj koji stabilizuje dolaske.

Zašto prag od približno 200–350 € mesečno presuđuje?

Gledano iz ugla radnika, plata bez smeštaja često izgleda bolje na papiru. Međutim, kada se odbije kirija i prevoz, raspoloživi iznos pada ispod ponude koja uključuje krevet i bar jedan obrok.

U velikim gradovima retko se prolazi ispod donjeg praga za elementarnu sobu, a komforniji aranžmani koštaju više. Poslodavac koji preuzme kiriju praktično podiže neto korist radnika i bez nominalnog povećanja plate.

U primorskim destinacijama kombinacija smeštaja i hrane dodatno menja računicu, jer radnik nema troškove života tokom sezone i veći deo primanja donosi kući. Gledano iz ugla poslodavca, predvidiv trošak kreveta smanjuje fluktuaciju i otkazivanja u poslednji čas.

U ugostiteljstvu to znači stabilnije smene i manje improvizacije u špicu, a na gradilištima manje zastoja i ravnomerniji napredak. Kada je tržište zategnuto i kvalitetni ljudi se brzo raspoređuju, logistika postaje presudna stavka konkurentnosti.

Operativni modeli i ugovorni okvir

U praksi postoje tri česta modela. Neki poslodavci koriste sopstvene kuće ili paviljone blizu lokacije posla, jer tako imaju punu kontrolu nad standardom i rasporedom. Drugi iznajmljuju stanove i kuće po krevetu tokom sezone i kombinuju ih sa organizovanim prevozom, čime skraćuju put i smanjuju kašnjenja.

Treći rade preko specijalizovanih sajtova za smeštaj radnika koji nude fleksibilan broj kreveta, održavanje i uključen internet i režije. U svim slučajevima važno je ugovorom precizirati šta ulazi u cenu, koliko traje minimalni zakup, kakav je inventar i kako se rešavaju kvarovi i zamene radnika.

Poslodavci koji cene zaključaju pre početka sezone izbegavaju iznenadna poskupljenja i lakše planiraju budžet. Radnicima je korisno da traže fotografije i ugovor, da provere da li su režije uključene i kolika je udaljenost do posla, jer duga putovanja troše vreme i snagu i ruše produktivnost.

Paket pobeđuje nominalnu platu

Kada se sve sabere, paket “plata + smeštaj + obrok” obično daje stabilnije timove i manju fluktuaciju od ponude koja nudi samo višu dnevnicu bez logistike. Raspon od približno 200–350 evra mesečno po osobi za smeštaj predstavlja prag na kojem se interes radnika i interes poslodavca preklapaju.

Ispod tog raspona kvalitet i lokacija brzo postaju problem, iznad njega radnik se ponovo suočava sa visokom kirijom i razmišlja o odlasku.

Poslodavci koji taj trošak planiraju unapred i vežu ga jasnim ugovorom pre početka sezone brže popunjavaju smene i lakše drže rokove. Radnici dobijaju predvidiv životni trošak i razlog da ostanu do kraja angažmana, što svima smanjuje rizik i trošak prekida.

Foto: Pexels.com